Tragom zvezda

Greta Tunberg kao anti-Tramp

Ona je mlada, a on star. Ona je iskrena, a on laže po navici. Ona se oslanja na nauku, a on samo na svoj osećaj. Ona je fokusirana na predvidivu budućnost, a on živi u imaginarnoj prošlosti. Greta Tunberg je anti-Tramp.

Ima mladih ljudi koji su u ovoj borbi duže od nje, ali je Tunberg predvodila globalni klimatski štrajk u Njujorku i onda govorila na samitu UN za klimatsku akciju. Ima mladih ljudi koji već neko vreme govore očiglednu istinu: da su vlade koje su izabrali njihovi roditelji, bake i deke, sramotno zanemarile odgovornost da se postaraju da današnji tinejdžeri sutra imaju planetu na kojoj će živeti. Kelsi Džulijana iz Judžina u Oregonu, koja danas ima 23 godine, dosledna je i dovitljiva klimatska aktivistkinja još od tinejdžerskog uzrasta. Sa 15 godina učestvovala je u podnošenju prijave protiv guvernera Oregona, a u 19. je pokrenula slučaj Džulijana protiv SAD koji se već četiri godine probija kroz različite sudske instance, usporen prigovorima i Obamine i Trampove administracije; grupa od 21 mladih ljudi koji su podneli ovu prijavu tvrdi da nepostupanje vlade povodom klimatskih promena krši njihova ustavna prava. Omladinski pokret „Svitanje“ osnovan je 2017, godinu dana pre nego što je Tunberg počela da beži iz škole da bi demonstrirala ispred zgrade švedskog parlamenta u Stokholmu. Članovi ovog pokreta su početkom godine upali kod Dajane Fajnstajn, gde je ova senatorka iz Kalifornije upozorila jednu 16-ogodišnjakinju: „Ti nisi moj glasač!“ Tunberg je zajedno sa 16 dece podnela krivičnu prijavu protiv zemalja koje su najveći zagađivači; među decom je i Aleksandrija Viljasenjor, aktivistkinja iz Njujorka, koja je kritikovala medije zato što ne poklanjaju dovoljno pažnje drugoj deci iz ove pravosudne akcije: „Oni imaju svoje ime, doživljaje i priče.“

Viljasenjor ima pravo: Tunberg je privukla daleko više medijske pažnje i više poštovanja među političarima nego njeni vršnjaci iz klimatskog pokreta – jedino je ona pokrenula našu kolektivnu imaginaciju. Što je još važnije, inspirisala je svoje vršnjake: za godinu dana, njen usamljeni školski štrajk i sedmični protest na stepenicama švedskog parlamenta pretvorio se u globalni pokret. Ona je pravi politički lider za eru Trampa, jer mu je na svaki način sušta suprotnost.

Tunberg misli i govori logično. Njen aktivizam je izazvan kontradikcijom: planeta umire, ali se odrasli ponašaju kao da je stanje redovno. To je apsurdno, nezamislivo, neodrživo – ali je tako. Svaki put kad progovori, Tunberg iznese nesporan argument u prilog akciji, a protiv licemerja. Podseća nas kako odrasli govore deci da treba da se nadaju i da sanjaju o sjajnoj budućnosti, dok se sami ponašaju kao da sutra ne postoji i da je to u redu. Priča nam kako odrasli govore deci da idu u školu i vredno uče, dok sami ignorišu plodove vrhunskih znanja koja su nam na raspolaganju. Tunberg raskrinkava temeljnu protivrečnost zapadne politike: nemoguće je boriti se protiv klimatskih promena, a istovremeno meriti nacionalni uspeh stopom ekonomskog rasta. To su nespojivi postupci i svako ko tvrdi drugačije laže. „Nalazimo se na pragu masovnog istrebljenja, a vi samo govorite o novcu i pričate nam bajke o večnom ekonomskom rastu“, rekla je u Ujedinjenim nacijama. Neke njene izjave su jednostavne i predvidive: „Nateraćemo ih da nas čuju“. Druge su poetične: „[Budućnost] nam je ukradena svaki put kad nam odrasli kažu da je nebo granica i da se živi samo jednom“. Sve njene rečenice imaju glagole i imenice, početak i kraj, i opisuju nešto što prepoznajemo kao istinito.

Tramp govori tako što natrpava reči, sve udaljenije od činjenica što govor duže traje. Izvodi slobodne asocijacije, pojačava, ponavlja, iskrivljuje, trtlja nerazumljivo i napada. Gradi osećaj, nikad argument. Logika mu je neprijatelj. Svrha Trampovog govora je da zamagli, da zamuti. Čak i kad čita govor koji je očigledno napisao neko drugi, kao što je to bio slučaj u UN, neumitno se upliće u retoričko zataškavanje. Dok je Tunberg bila na Klimatskom samitu (Tramp je svratio na trenutak), predsednik je govorio na skupu posvećenom verskim slobodama. Čovek koji je svoj mandat započeo nametanjem zabrane muslimanskim putnicima, da bi nastavio svođenjem dozvoljenog broja izbeglica u SAD na istorijski minimum, održao je govor o tome kako Amerika pomaže ljudima progonjenim zbog verskih uverenja, bilo gde u svetu.

Tunberg i Tramp imaju suprotna gledišta: ona vidi univerzum kao moralan; on veruje da je truo. Ona veruje u ideje dobra i zla, on je nihilista. U svom govoru u UN Tunberg je rekla: „Ako zaista razumete kakva je situacija, a i dalje ništa ne preduzimate – to bi značilo da ste zli, a ja odbijam da poverujem u to“. Dan ranije, predsednik je u Beloj kući razgovarao sa novinarima o prijavi uzbunjivača koja se navodno tiče dela Trampovog telefonskog razgovora sa ukrajinskim kolegom u julu ove godine. „Razgovor koji sam vodio bio je uglavnom čestitajući, uglavnom korupcija, sva korupcija koja se dešava, uglavnom činjenica da mi nećemo da naši ljudi, kao potpredsednik Bajden i njegov sin, stvaraju još korupcije koje već ima u Ukrajini“, izgovorio je Tramp. U meri u kojoj se ova rečenica može tumačiti kao da ima smisla, čini se da odražava Trampovo uverenje da je svet korumpiran, da se svetom vlada korupcijom i da je osuđen na korupciju. Da bi neko bio uspešan mora biti još korumpiraniji od drugih.

Poruka logike koju upućuje Tunberg, uz duboko uverenje da je čovečanstvo sposobno za moralnu akciju, dopire do nas upravo zato što živimo u doba kojim dominira čovek koji neprekidno bljuje besmislice, oslonjen na pretpostavku da je svet pokvaren do srži. Tunberg me podseća na sovjetske disidente koji su razgonili maglu propagande kasnog totalitarizma insistiranjem da uzmemo za ozbiljno reči koje su odavno bile lišene smisla. Zahtevali su prava koja im garantuje sovjetski ustav, kao što je pravo na mirno okupljanje. Svi su već odavno znali da je zakon samo mrtvo slovo na papiru, ali su oni počeli da se ponašaju kao da reči imaju smisla. Slali su ih u zatvore i psihijatrijske bolnice, izbacivali iz zemlje, ali su oni i njihovi prijatelji bili uporni – jer to je ono što se radi ako je univerzum moralan. Nisu imali dokaz da je moralan, ali su se uporno ponašali kao da jeste, svojom voljom su uvodili bolju budućnost u postojanje. Njihov moralni autoritet poticao je iz jednostavnog herojskog čina: logičnog i doslednog ponašanja. To je izvor i moralnog autoriteta Grete Tunberg. Ona ne leti avionom. U Sjedinjene Države je došla jedrilicom. Po Evropi putuje vozom. Kod kuće u Stokholmu vozi bicikl. Kupuje polovnu odeću. Izgleda sitnije i mlađe od svog uzrasta; sa svojim pletenicama liči na devojčicu iz dečije slikovnice, gde bi sigurno bila okružena prizorima iz prirode. Njena suprotnost je muškarac u prevelikom, ulaštenom italijanskom odelu – sve u vezi s njim je preterano, uključujući i dužinu kravate. Izgleda starije nego što jeste, kao loša reklama losiona za sunčanje. Dovoljno je pogledati ga i čuti, pa da vas obuzme stid.

Tramp je često i nepravedno (prema deci) optuživan da se ponaša kao dete. Baloni u obliku „bebe Trampa“ koriste se za trolovanje predsednika širom zapadne hemisfere. Tunberg jeste dete. Za razliku od mnogih mladih aktivista, ona se ne oblači, ne ponaša se niti govori kao minijaturna verzija odrasle osobe. Kada su se aktivisti pokreta Svitanje suočili sa senatorkom Fajnstajn, obratili su joj se u idiomu postojećeg političkog procesa: „Čujemo mi šta nam govorite, ali mi smo ljudi koji glasaju za vas; vi treba da slušate nas“. Fajstajn je smesta ukorila tinejdžere zbog glumatanja odraslih. Tunberg je dete koje prekoreva odrasle za neuspeh kojim prisiljavaju decu da preduzmu akciju. Ona raskrinkava obmane svakog političkog slogana koji se temelji na predstavi dece kao ljudskih bića kojima je potrebna zaštita. Njen aktivizam nije pokušaj da učestvuje. Ona interveniše.

Izvor: New Yorker

RSS
Follow by Email
Facebook
Twitter