Tragom zvezda

Istorija potrage za vanzemaljskim civilizacijama

Potraga za inteligentnim vanzemaljskim životom, SETI, počela je 50-ih godina kada su Kokoni i Morison predložili da se mikrotalasni radio signali koriste za međuzvezdanu komunikaciju. Ovu ideju je u delo sproveo Frensis Drejk, sa Nacionalne opservatorije za radio astronomiju (NRAO) u Grin Beku. On je tokom četiri meseca u projektu Ozma, šest časova tokom dana 25-metarski teleskop usmeravao u pravcu dve zvezde klase G : τ Ceti i ε Eridani, kako bi otkrio pravilne obrasce u emisiji zračenja koji bi ukazali na eventualne inteligentne civilizacije.

Osluškivanje neba – projekat SETI

Iako Drejk nije otkrio nikakve signale koji bi poticali od vanzemaljaca, projekat Ozma je izazvao interesovanje naučne javnosti. Odmah posle toga ruske kolege kao to su I.S. Šklovski i N.Kardašev preduzeli su slična istraživanja. Letnji studijski program koji je pokrenut u NASA istraživačkom centru Ejms, pod imenom Kiklop, za cilj je imao iznalaženje najboljeg načina za opažanje radio talasa koji potiču iz veštačkih izvora. Projekat Kiklop je tokom sedamdesetih godina inicirao brojne projekte, među kojima su, projekat META, Univerziteta Harvard, zatim projekat Kalifornijskog univerziteta SERENDIP kao i osmatrački program na državnom Univerzitetu u Ohaju. Program SERENDIP, koji je sada ugašen, postao je poznat zbog tzv. „vau“ signala koji je detektovan 1977 godine. Pomenuti signal je imao osobine kakve ima signal koji potiče od vanzemaljskog veštačkog izvora ali je on trajao veoma kratko i nikada više se nije pojavio. META I je bio istraživački program koji je od 1985. pa do 1995. god. koristio usmereni radio teleskop sa prečnikom od 26 metara na Harvardu, Masačusets. Njegov parnjak, META II, koji je imao antenu od 30 metara, pokrivao je južno nebo na argentinskom Institutu za radio astronomiju u blizini Buenos Airesa. META I i II su istovremeno pratili 8.4 miliona radio kanala u spektralnoj rezoluciji od 0.005 Hz, i postigli su kombinovano pokrivanje neba od 93%.

Nakon 5 godina posmatranja severne hemisfere i snimanja 60 biliona različitih kanala META I je zabeležio 34 „alarma“. Na žalost, nije bilo dovoljno podataka kako bi se utvrdilo definitivno poreklo tih signala. Interesantno je da su primljeni signali poticali iz sazvežđa u blizini galaktičke ravni, gde se i nalazi najveći broj zvezda u Mlečnom putu. Nakon tri godine osmatranja, META II je otkrio 19 signala sa sličnim karakteristikama. BETA, program koji je nasledio META I, sa pretragom je počeo u oktobru 1995. Sa radom je prekinuo 1999, ali je nastavljeno sa osmatranjima 2002. godine. Pomenuti program je usvojio novu strategiju brzog i automatskog posmatranja signala koji bi bili mogući kandidati za signale vanzemaljskih civilizacija putem preciznije eliminacije smetnji koje potiču sa Zemlje. Program je pokrivao daleko širi opseg fekvencija. Opremljen spektrometrom sa 240 miliona kanala i izlaznim signalom koga kalibriše niz programiranih detektora, BETA je pretraživao čitav spektar „vodene kapije“ od 1.4 do 1.7 GHz. Sistem antena u svom sastavu poseduje dve pokretne i treću usko pojasnu zemaljsku antenu. Kao posledica Zemljine rotacije, sumnjivi nebeski signal se prvo detektuje na istoku a zatim na zapadu, ali ne i na Zemaljskoj anteni (detekcija koja se tu prima pripisuje se Zemaljskim izvorima). Signal zatim aktivira antenu koja se pomera ka zapadu, što dovodi do toga da izvor zračenja još jednom prođe kroz sekvencu detektovanja. Ukoliko je signal potvrđen, antena prekida traganje po opštem obrascu i počinje sa detaljnim praćenjem novootkrivenog izvora.

SERENDIP je SETI program Kalifornijskog univerziteta u Berkliju. Ideja ovog projekta jeste da se „krade“ signal i da se osmatranja vrše simultano sa konvencionalnim osmatranjem u radio astronomiji. Program koga čini opservatorija Aresibo u Portoriku koristi tanjir prečnika 333 metra. To je najveći radio teleskop na svetu. Od 1992 do 1996. godine analizator spektra SERENDIP III, koji je bio podešen na frekvenciji od 1.429 GHz i koji je radio u punom vremenu, ispitivao je 4.2 miliona kanala svakih 1.7 sekundi u pojasu širokom 12 MHz. Ovo je samo mali deo elektromagnetnog spektra, ali do sada je to najveći segment koji je ispitan tako detaljno.

Ima li koga gore?

Pre desetak godina je instaliran instrument novije generacije SERENDIP IV. On je ispitivao 168 miliona kanala svakih 1.7 sekundi u pojasu od 100 MHz podešenom na 1.42 GHz. Signali koji su znatno jači od šuma ozadinskog zračenja se propuštaju kroz niz algoritama koji su dizajnirani tako da odstrane signale koji imaju zemaljsko poreklo. Projekat Južni SERENDIP, na Mekartur Univerzitetu u zapadnom Sidneju, u Australiji, od 1998. god. radio je na istom principu, tako što je ispitivao signale sa konvencionalnih radio-astronomskih posmatranja izvedenih uz pomoć CSIRO Parks radio teleskopa prečnika 64 m, koji predstavlja najveći radio teleskop na južnoj hemisferi. NASA je 1992. godine započela sa sopstvenim SETI programom pod imenom, Mikrotalasna potraga visoke rezolucije (HRMS). Na žalost, kongres je ukinuo finansiranje ovog projekta nakon godinu dana zbog intezivnog lobiranja od strane naučnika koji su bili potpuno ubeđeni u to da u našoj blizini ne postoje vanzemaljske inteligentne civilizacije. Srećom, ipak su obezbeđena sredstva iz privatnih izvora tako da je poduhvat, kojim je rukovodio SETI Institut, sa novim imenom Feniks radio sve do 2004. godine. On je funkcionisao na frekventnom opsegu od 1.0 i 3,2 GHz i sa rezolucijom 1 Hz pretraživao je istovremeno 28 miliona kanala. Cilj projekta je umesto pretraživanja čitavog neba bilo osmatranje približno 1000 obližnjih zvezda koje su u klasi našeg Sunca.

Nakon starta na Parkes radio teleskopu, projekat je kasnije izmešten na nedavno modernizovanu Aresibo opservatoriju. Nakon što je pretražio više od polovine svojih ciljanih zvezda, projekt nije naišao na dokaze koji bi upućivali na vanzemaljske transmisije. Budući da su potrebni ogromni računarski resursi da bi se iz miliona frekvencija i emisija izolvalo samo nekoliko „alarma“, 1999. je primenjena nova strategija. Po želji, vlasnici hiljada kućnih računara, čiji su kapaciteti neiskorišćeni mogu da učestvuju u projektu SETI@Home. Progam podrazumeva angažovanje neiskorišćenih resursa personalnih računara na taj način što će PC, kada nije aktivan, umesto da pokrene skrin sejver, analizirati podatke SETI programa. Na ovaj način, korisnici računara širom sveta dobijaju mogućnost da učestvuju u važnom naučnom eksperimentu. Dugo je postojala potreba za radio teleskopom koje bi čitavo svoje vreme rada posvetio SETI programu isled toga što naučnici na raspolaganju imaju samo ograničeno vreme Opservatorije Aresibo. Ovaj san je postao stvarnost zahvaljujući privatnim donacijama Pol Alena (suvlasnika Majkrosofta) i Nejtana Mirvolda (glavnog tehnologa Majkrosofta) koje su omogućile konstrukciju novih instrumenata nazvanih Teleskopska mreža Alen. Teleskopska mreža Alen je izgrađena na mestu postojeće Het Krik Opservatorije koja se nalazi na Kaskadama u blizini Lesen Pika, 467 km severno od San Franciska. Osim pomenutih postoji još nekoliko novih optičkih SETI projekata na Harvardu, Prinstonu, Berkliju i drugde. Ove projekte je pokrenula ideja da vanzemaljske civilizacije možda komuniciraju putem svetlosnih emisija i da sa trenutnom tehnologijom postoji mogućnost da se proizvedu laserski zraci čiji bi intezitet bio za 4 reda veličine jači od Sunčevog vidljivog spektra. Međutim, sva dosadašnja istraživanja nisu dala rezultat. Iako je ovo tačno, ipak nikako ne bi trebalo prestati sa istraživanjem neba jer ukoliko ne budemo tragali šanse za uspeh su ravne nuli.

RSS
Follow by Email
Facebook
Twitter