Tragom zvezda

Plankova konstanta

Maks Plank je uočio da je energija emitovanih svetlosnih čestica bila proporcional učestalosti njihovih oscilacija. Ova ideja promenila je tok fizike. Plankova konstanta (h) jedan je od najvažnijih brojeva u fizici, ali ujedno i najmanjih. Njegova vrednost iznosi 6.626176 x 10-34 Js. Uz pomoć ove konstante subatomskog sveta opisujemo neke od najsitnijih delića prirode koja nas okružuje – kvante svetlosti. Kvanti su najmanji paketići energije koji postoje u prirodi i često ih nazivamo fotonima. Plankova konstanta je broj koji povezuje energiju fotona i učestalost njegovih oscilacija.

Energija talasa i njegova frekvencija su povezane međusobno preko Plankove konstante

Plankova konstanta je dobila ime po poznatom nemačkom fizičaru Maksu Planku, koji je početkom 20. veka dao osnove kvantnoj mehanici. Upravo ovaj naučnik rešio je jedan od velikih problema tadašnje fizike, a to je da određene pojave u prirodi nisu mogle biti objašnjene uz pretpostavku da se svetlost emituje kontinuirano.
Tokom 1900. godne, Maks Plank je radio na rešavanju problema emitovanja svetlosti. Bilo je uočljivo da su temperatura tela i boja svetlosti koju emituje povezane. Maks Plank je došao do formule koja je veoma dobro opisivala eksprimentalne rezultate, ali je jedino imala smisla ukoliko se pretpostavljalo da se energije ne emituje kontinuirano, već u malim paketićima koji imaju određenu vrednost.
Ono što je Maks Plank takođe uočio je da je energija emitovanih svetlosnih čestica bila proporcional učestalosti njihovih oscilacija. Upravo ovaj broj proprocionalnosti postao je poznat kao Plankova konstanta.
Ova ideja bila je posve radikalna, a Plank u prvi mah nije shvatao značaj svog otkrića. Međutim, svojom revolucionarnom idejom promenio je tok fizike. Ovo se smatra prvim korakom koji je vodio ka razvoju kvantne teorije, koja je načinila preokret u načinu na koji posmatramo subatomski svet. Za ovaj doprinos razvoju fizike, Maks Plank je dobio Nobelovu nagradu 1918. godine.
Plankova konstanta ima veoma malu vrednost. U svakodnevnom životu, naviknuti smo na velike energije i na vreme koje merimo sekundama i minutima, te nam iz ovog ugla Plankova konstanta izgleda beznačajno.
Njena mala vrednost takođe oslikava činjenicu da su svakodnevni objekti sačinjeni od velikog broja čestica. Tek na nivou milijardi i milijardi čestica, energije postaju relevantne za naše svakodnevno iskustvo. Iz ovog razloga, “granulacija” prirode koju je predložio Maks Plank izmiče našim čulima.

RSS
Follow by Email
Facebook
Twitter