Tragom zvezda

Španski grip: Kako je svet izgledao posle pandemije 1918. godine

Ako već niste čuli za pandemiju Španskog gripa, kriza virusa korona verovatno vam je skrenula pažnju na to da se početkom dvadesetog veka svetom raširio ovaj smrtonosni virus.
Često nazivan „majkom svih pandemija”, u roku od dve godine, između 1918. i 1920, izazvao je između 40 i 50 miliona smrti – prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Centara za kontrolu bolesti (CDC).
Naučnici i istoričari veruju da je bila zaražena trećina svetske populacije, koja je tada brojala oko 1,8 milijardi ljudi.
I grip je izazvao ukupno više smrti nego sam Prvi svetski rat, koji je privođen kraju u vreme kad je bolest počinjala da se širi.
Dok čitav svet reaguje na krizu Kovida-19, pogledajmo pobliže poslednju pandemiju koja je ukopala svet u mestu – i kako je on izgledao kad se konačno okončala?

1921, veoma drugačiji sve

Te 1918. godine, medicina i nauka bile su mnogo ograničenije u borbi protiv bolesti nego što su danas.
Lekari su znali da iza Španskog gripa stoje mikroorganizmi i da bolest može da se prenosi sa osobe na osobu, ali su i dalje mislili da je izazivaju bakterije a ne virusi. Lečenje je takođe bilo ograničeno – prvi antibiotik na svetu, na primer, otkriven je tek 1928. godine.
Prvi vakcina protiv gripa postala je dostupna javnosti četrdesetih.
Ključno, nisu postojali zdravstveni sistemi za sve ljude. A čak i u bogatim zemljama, javni sanitarni sistem i dalje je bio luksuz.
„U industrijalizovanim zemljama, većina lekara ili je radila za sebe ili su ih finansirale dobrotvorne ustanove ili verske institucije, a mnogi ljudi im nisu imali pristup”, kaže Lora Spini, novinarka za nauku i autorka knjige „Bledoliki jahač: Španski grip 1918. i kako je izmenio svet”.

Mlađi i siromašniji

Da sve bude gore, Španski grip je napao na način koji do tada nije viđen u pandemijama gripa, kao što je ona iz 1889-90, koja je ubila više od milion ljudi širom sveta.
Većina žrtava bila je starosti između 20 i 40 godina, a muškarci su bili neproporcionalno pogođeni – verovatno zato što se smatra da je pandemija započela u prenatrpanim vojnim kampovima na Zapadnom frontu i raširila se kako su se trupe vraćale kući posle Prvog svetskog rata.
Bolest je takođe jače pogodila siromašnije zemlje.
Studija iz 2020. godine koju je predvodio istraživač sa Harvarda Robert Baro procenila je da, iako je oko 0,5 odsto tadašnje američke populacije umrlo od Španskog gripa (oko 550.000 ljudi), u Indiji je bilo pogođeno 5,2 odsto stanovništva (skoro 17 miliona smrti).
A posledice po ekonomiju bile su ogromne. Baro i njegov tim procenili su da je pandemija dovela do prosečnog pada od 6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u svim zemljama.
„Žrtve Prvog svetskog rata i Španskog gripa dovele su do prave ekonomske katastrofe”, kaže spisateljica Katarina Arnold, autorka knjige „Pandemija 1918″.
Među žrtvama gripa u Velikoj Britaniji bili su i baka i deda Arnoldove.
„U mnogim zemljama nije ostalo mladih da nastave porodični posao, vode farme, obučavaju se za profesije i zanate, venčaju i podižu decu kako bi zamenili milione izgubljenih”, kaže autorka.
„Manjak pogodnih muškaraca doveo je do takozvanog problema ‘viška žena’, kada milioni žena nisu mogle da nađe odgovarajuće partnere.”

Zaposlene žene

Iako pandemija Španskog gripa nije izazvala tolike društvene promene kao Crna kuga u 14. veku (koja je dovela do pada feudalizma), jeste uzdrmala ravnotežu među polovima u mnogim zemljama. Istraživačica sa Univerziteta Teksas A&M Kristina Blekbern otkrila je da je manjak radnika u SAD, do kog je doveo grip baš kao i Prvi svetski rat, utro put ženama ka priključivanju radnoj snazi.
„Godine 1920, žene su predstavljale oko 21 odsto svih zaposlenih u zemlji”, kaže Blekbern.Iste godine, Kongres je ratifikovao 19. Amandman, koji je američkim ženama omogućio pravo glasa.
„Postoje dokazi da je grip iz 1918. godine uticao na ženska prava u mnogim zemljama”, dodaje Blekbern. Takođe, radnici su imali koristi od povećanja nadnica zbog nedostatka radne snage.
U SAD, podaci vlade pokazuju da su nadnice u manufakturi skočile sa 21 cent na sat 1915. godine na 56 centi 1920. godine.

Pogubno nasleđe za novorođenčad

Naučnici su obavili istraživanje i na bebama rođenim tokom pandemije Španskog gripa i otkrili da su one bile sklone sticanju zdravstvenih stanja kao što su srčane bolesti, za razliku od dece rođene pre ili posle izbijanja pandemije.
Analize u Velikoj Britaniji i Brazilu pokazuju i da je manje verovatno da su bebe rođene 1918-19. kasnije bile formalno zaposlene ili fakultetski obrazovane. Neke teorije sugerišu da je stres koji je pandemija izazvala kod majki uticala na razvoj fetusa.
Još jedan trag pronađen je u analizi podataka o vojnoj regrutaciji u Americi za muškarce rođene između 1915. i 1922. godine: „klasa 1919″ bila je za oko milimetar niža od ostalih.

Anti-kolonijalizam i međunarodna saradnja

Godine 1918, Indija se nalazila pod britanskom kolonijalnom vlašću više od jednog veka.
Španski grip je pogodio zemlju u maju te godine – i pogodio je Indijce jače od njenih britanskih stanovnika. Statistika pokazuje da je smrtnost Hindusa iz niže klase dostigla brojku od 61,6 na 1.000 ljudi, dok je međi Evropljanima bila manja od 9 na 1.000 ljudi.
Indijski nacionalisti podsticali su percepciju da britanski vladari nisu dobro vodili mere protiv krize. Izdanje „Mlade Indije” iz 1919. godine, periodičnog lista koji je objavljivao Mahatma Gandi, kritikovalo je britanske vlasti osuvši paljbu iz svih oružja.
„Ni u jednoj drugoj civilizovanoj zemlji vlada nije mogla toliko toga da propusti da uradi kao što je to bio slučaj sa Vladom Indije tokom vladavine jedne tako strašne i katastrofalne epidemije”, glasila je reč urednika.
A opet je pandemija istakla i važnost međunarodne saradnje – uprkos geopolitičke noćne more koja je ostala posle Prvog svetskog rata.
Liga nacija, multilateralno telo koje je prethodilo Ujedinjenim nacijama, 1923. godine osnovala je Zdravstvenu organizaciju.
Bila je to tehnička agencija koja je stvorila nove sisteme međunarodne kontrole epidemije, kojima su rukovodili zdravstveni radnici a ne diplomate – kao što je bio slučaj u postojećem telu, Međunarodnoj kancelariji za javno zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija biće osnovana tek 1948. godine.

Pomaci u javnom zdravlju

Šteta koju je napravila pandemija dovela je do pomaka u javnom zdravlju, pogotovo kad je u pitanju razvoj socijalizovane medicine.
Rusija je 1920. godine postala prva zemlja koja je uvela potpuno javni, centralizovani zdravstveni sistem. Uskoro su je sledile i mnoge druge.
„Mnoge zemlje su dvadesetih stvorile ili reorganizovale svoja ministarstva zdravlja”, napisala je Lora Spini.
„To je bio direktan rezultat pandemije, tokom koje su lideri javnog zdravlja ili bili u potpunosti izostavljani sa sastanaka kabineta ili svođeni na moljakanje za finansiranje i ovlašćenja od drugih ministarstava.”
Dženifer Kol, antropološkinja sa Univerziteta Rojal Holovej u Londonu, tvrdi da je mešavina pandemije i rata posejala seme socijalne države u mnogim delovima sveta.
„Socijalna davanja države proistekla su iz ovog konteksta, jer ste imali velike brojeve udovica, siročadi i invalida”, objašnjava ona.

Izolacija i socijalno distanciranje su tada urodili plodom

Slavna je priča o dva grada: u septembru 1918. godine, američki gradovi su organizovali parade kako bi promovisale kupovinu ratnih obveznica, čijom se prodajom finansirao rat koji je još uvek bio u toku.
Dva grada su primenila veoma različite mere kad su počeli da se pojavljuju prvi slučajevi Španskog gripa: dok je Filadelfija nastavila sa prvobitnim planovima, Sent Luis je odlučio da otkaže događaj.
Mesec dana kasnije, u Filadelfiji je od bolesti umrlo više od 10.000 ljudi. Broj smrtnih slučajeva u Sent Luisu ostao je ispod 700.
Takav disparitet postao je praktično studija slučaja u korist mera socijalnog distanciranja kao strategije borbi protiv epidemije.
Jedna analiza intervencija sprovedenih u nekoliko američkih gradova tokom 1918. godine pokazala je da su oni koji su rano zabranili javna okupljanja, zatvorili pozorišta, škole i crkve, imali mnogo manju stopu smrtnosti. Takođe, tim američkih ekonomista sa Prinstonskog univerziteta analizirao je mere izolacije 1918. godine.
Oni su otkrili da su gradovi koji su primenili strože mere doživele brži ekonomski oporavak posle pandemije. Ipak, procenjuje se da je pandemija odnela skoro 700.000 Amerikanaca. A jedan od razloga je, kaže ekonomista sa Harvarda Robert Baro, što je izolacija ukinuta prerano.
„Uvedene mere obično su trajale četiri nedelje – a potom su popuštane zbog pritiska javnosti”, kaže on. On smatra da bi ishod bio bolji da su mere izolacije ostale na snazi oko 12 nedelja.
„Ovo pitanje očigledno je veoma aktuelno i dan-danas”, dodaje Baro.

Zaboravljena pandemija?

Uprkos njegovim lekcijama, Španski grip je na mnoge načine zaboravljena pandemija.
Baš kao i Kovid-19, zarazio je veliki broj slavnih ljudi: razboleli su se američki predsednik Vudro Vilson i britanski premijer Lojd Džordž, dok je brazilski predsednik Rodriges Alveš umro od njega.
Ali u očima javnosti Španski grip je ostao u senci Prvog svetskog rata, delom zbog činjenice da je nekoliko vlada cenzurisalo medije i sprečavalo ih da izveštavaju o posledicama gripa tokom trajanja rata.
Loše pokrivena, ova kriza je uglavnom izostala i iz istorijskih knjiga i popularne kulture.
„Čak i u godini stogodišnjice pandemije (2018) nećete pronaći nikakva memorijalna obeležavanja… a vrlo malo groblja je organizovalo komemoraciju žrtvama koje su podneli lekari i sestre”, napisao je istoričar medicine Mark Honigsbaum.
„A nećete naći ni mnogo romana, pesama ili slika iz tog perioda koji se odnose na pandemiju 1918. godine.”
Jedan od izuzetaka je „Autoportret sa Španskim gripom” Edvarda Munka, koji je norveški slikar naslikao dok je bolovao od ove bolesti.
Honigsbaum je primetio i da izdanje enciklopedije Britanike iz 1924. godine „nije čak ni pomenulo pandemiju u pregledu ‘godina sa najistaknutijim događajima 20. veka'”, dok su prve istorijske čitanke koje se bave zarazom izašle 1968. godine.

Kovid-19 je svakako osvežio pamćenje ljudi u tom pogledu.

RSS
Follow by Email