Ovo zahteva odgovor

У доба када сама Свјетска здравствена организација и неприкосновена неопаганска лажна богиња Наука збуњено и свакодневно дају опречне информације и упутства, данас потирући оно у шта су се јуче заклињали, појединци од Српске Православне Цркве, првенствено од Синода и Патријарха, очекују да двомиленијумску црквену праксу прилагођавају на дневној бази у складу „са здравим разумом и научним резултатима“. Наравно, ти заговорници разума и науке прећуткују чињеницу да сама богиња Наука није рекла јасно да ли је, на примјер, добро градити такозвани колективни имунитет крда или се залагати за потпуни lock down. Да ли маске штите од вируса или га, заправо, шире, као и рукавице? Да ли су бројеви који се објављују заиста тачни и истинити? Но, то није ни битно, корона је само привремени изговор и средство, тема је много старија и већа, могло би се рећи чак „прежде вјеков и от свјета“, а то је цијепање ризе и нагост Цркве.

U vreme zasedanja sinoda SPC

Управо због тога што корона уопште није тема, великобрижници за јавно здравље од државе не очекују да она не мијења своју политику и стратегију преко ноћи, иако Наука сваки дан има неко ново упутство. Међутим, они истовремено очекују и бескомпромисно захтијевају да Црква редовно и преко ноћи мијења не само своју праксу него и живу вјеру, а све с циљем не би ли била модерна и прогресивна. Мало је позната чињеница да се, на примјер, грчка држава одлучила за потпуну забрану богослужења, након сазнања да у самом Синоду Грчке Цркве постоје значајна неслагања око приступа и праксе у вези с проблематиком која је настала појавом и ширењем вируса. С друге стране, Синод Српске Православне Цркве једногласно је подржао и учинио све што је свака од државâ у којима странствује Српска Православна Црква затражила од вјерских заједница. Свештенству су дате јасне инструкције, а вјерни народ је на вријеме обавијештен. Управо због овог благоразумног става Синода, државе нису биле присиљене да намећу посебне забране. Стога у већини епархијâ Српске Православне Цркве богослужења нису прекинута, иако, у складу са државним прописима, нису масовна. Вјерном народу који је под великим притиском и стресом због саме изолације, којој се не види крај, и због економског цунамија, који је на видику, значајну утјеху и подршку представља управо чињеница да се његови предстојатељи, епископи, свештеници и монаси непрестано моле за све људе и сав свијет, у својим капелама, домовима и манастирима, те да сама Литургија није престала да се служи, будући да огромна већина није у могућности да на њој лично и физички учествује и тиме оприсутњује Тијело Христово.

Иако сви имамо тенденцију да мислимо да су свијет и памет настали тек од нас, Црква нас непрестано подсјећа да то није тако. Црква је, као Савез Бога и људи, опстала још од Старога Завјета управо јер се није свакодневно мијењала. Ово није први пут и није прва епидемија с којом се Црква срела и потпуно је сулудо мислити да Црква нема историјско искуство и начине како да се носи с епидемијом. Црква није несигурна и неодлучна; Српска Црква је потпуно свјесна свога Тијела, народа, и зна ко се причешћује, колико пута се причешћује, како се причешћује и, посебно, како је народ схватио упозорења везана за Причешће. Свети Синод је имао веома тежак задатак да пронађе баланс између јавног здравља, које је императив, и духовних опасности и саблазни, које могу да настану. Брзоплето позивање на праксу и искуства неких других помјесних Православних Цркава, које су у доба короне увеле извјесне обичаје и праксе које подсјећају на унијатске, попут кропљења, или умакања евхаристијског Хљеба, или сепаратне пластичне кашичице и тако даље, не одговарају духовним потребама и ритму Српске Цркве. Ти други народи, можда, нису имали у толикој мјери болна историјска искуства с римокатолицима и унијатством и немају толико велики психолошки отклон и духовни отпор латинствујућим обичајима као Срби. У том смислу, сви нетражени савјети и хистерисања по овом питању која су дошла и споља и изнутра била су крајње контрапродуктивна, а представљала су дио једне антицрквене кампање.


Ova nebuloza sa sajta www.spc.rs stvarno zahteva ozbiljan odgovor.
Kažu uvaženi crnomantijaši da je Nauka neopaganska lažna boginja!!! A kako se nazivaju oni koji ovo objavljuju preko naučnog čuda zvanog internet, kojim upravlja računarska tehnologija zasnovana na nanotehnologijama, električnoj energiji, elektromagnetnom spektru i ostalim, da ne nabrajam, naučnim spoznajama? Zarad domaćeg vaspitanja i pristojnosti neću odgovoriti na ovo pitanje mada se odgovor sam po sebi jasno nameće.

Dalje, pozivaju se oni koji “sve znaju” na činjenicu da nauka i zdravstvo nije u stanju da da precizan odgovor na to šta nam je najbolje činiti u ovim teškim vremenima. Za razliku od njih koji su tek pre mesec dana čuli da postoji nešto takvo kao što je virus, nauka za viruse zna decenijama, pa tako i za njegove osobine nastale mehanizmom na čiji pomen se ovim likovima diže kosa na glavi – mutacija i evolucija. Virus jeste nevidljiv neprijatelj, ali samo njima, pošto nauka nema problem sa vidom.

Šta nam oni nude zauzvrat? Nude nam lizanje kašika i ikona kao prevenciju, potpuno ignorišući činjenice da su se njihove vladike, đakoni i ko zna koliko vernika zarazili upražnjavajući te nehigijenske i praistorijske rituale. Jedan je i umro. Ostali su u rukama nauke a ne po crkvama ili manastirima da ih božija milost leči. Nemaju poverenja u boga očigledno.

Kažu da je njihova najveća prednost što se nisu menjali nikada, što su ostali na nivou od pre dve hiljade godina. Čestitam vam na takvom uspehu, pošto je to jedna od onih stvari koje se pametan stidi a budala ponosi. Šta čovek mora imati u glavi pa da zatucanost, zaostalost i odsustvo znanja proglašava vrlinom – možda Covid-19. Ne znam, ova nauka koja se stalno menja i to spominje.

Kažu dalje crnomantijaši da crkva vekovima ima iskustva sa pandemijama i epidemijama. Istina, mada ne spominju rezultate njihove borbe protiv istih. Ali istine radi, u vremenima kada su oni lečili krstom i vodicom, puštali ljudima krv i zamandaljivali ljude da ne bi došli do vazduha, redovno je umiralo bar pola stanovništva. Ne može se utvrditi koliko njih su pobile bakterije i virusi a koliko oni svojom zatucanošću i neznanjem ali sve su prilike da su bar polovini od umrlih oni presudili. Doduše, nisu oni znali šta je virus šta bakterija, kao što nisu ni znali kakvog je oblika planeta a za Sunce su držali da je nebeska lampa koju im je bog okačio za nebesa. Svoju nesposobnost i neznanje su pripisivali božijoj volji koja kažnjava one koji nisu bili dovoljno verujući ali su veoma dobro znali da iskoriste tu okolnost nagovarajući ljude na samrtničkoj postelji da im prepišu imanja zašta će kao nagradu dobiti kartu u jednom smeru – u raj nebeski. Jevreji nisu baš bili voljni da im veruju pa su ih ubijali oni lično da bi zadovoljili gospoda boga svoga i umanjili njegovu srdžbu.
Propovedajući o Zemlji kao planeti suza i obećavajući lakovernima večan nebeski život, otimali su im imovinu da bi svoj život u dolini suza učinili što podnošljivijim.

Kažu dalje da ih neko napada tvrdeći da su glupi i zatucani. Amin. Kad to ne bi tako bilo onda bi se njihovo pozivanje na liturgije, pričešća i upražnjavanje nehigijenskih i antirazumskih rituala moglo okarakterisati nekim mnogo težim rečima koje vode pravac pod udar krivičnog zakonika.
Sasvim mi je jasno da se osećaju inferiorno pošto su im mere u borbi protiv pandemije nedvosmisleno poručile da se od njih i njihove mudrosti ništa ne očekuje te da svojim delovanjem mogu samo naneti još veću štetu. Bolno za njih ali istinito i neumoljivo – sedi jedan. Njihova delatnost se svrstala u one delatnosti koje nemaju nikakav esencijalni značaj pa su tako potpuno neopravdano svrstani u red s kladionicama, frizerima, pedikirima, manikirima – frizeri oprostite ovo je bio naučni previd i greška.
Nisu se promenili dve hiljade godina, ali se vreme ipak pomeralo napred pa su se obreli u vremenima kada su nepotrebni, štetni i na periferijama. Vreme je da se povučete u svoje kelije i da prestanete maltretirati i osuđivati one najbolje među vama koji razumeju da vaša zatucanost i odsustvo osećaja za vreme u kome živimo nikako ne vodi hrišćanskoj ljubavi već najdalje moguće od toga. Postali ste društvene štetočine mada se teško setiti vremena kada to niste bili.
U verovanjima postoji nešto lepo, postoji ta transcedentna uzvišenost koja je potrebna jednoj kompleksnoj prirodi čoveka, ali vi je uništavate, okrećete protiv sebe sve one koji mogu razumeti šta je koren iz minus jedan favorizujući one koji se moraju dohvatiti kalkulatora da bi saznali koliko je devet puta sedam.