Od najranijih dana astronomije, od Galilea, astronomima je jedan cilj zajednički – da vide dalje, da vide više, da vide dublje. Svemirski teleskop Habl, lansiran 1990.godine predstavljao je jedno od najvećih dostignuća čovečanstva na tom putu. Hable je teleskop koji kruži oko Zemlje, iznad atmosfere koja iskrivljuje i blokira svetlost koja stiže do naše planete, pa samim tim je u mogućnosti da nam pruži sliku univerzuma koja mnogo prevazilazi onu koju dobijamo sa zemaljskih teleskopa.
Habl je jedna od najuspešnijih i najdugotrajnijih misija Nase. Poslao je na Zemlju stotine hiljada slika učestvujući u rasvetljavanju najvećih misterija univerzuma. Njegova vizura je pomogla da se utvrdi starost univerzuma, identitet kvazara i postojanje tamne materije. Hablova otkrića su promenila paradigmu kojom su naučnici gledali na univerzum, jer su naučne pretpostavke njegovim otkrićima postale izvesnost. Najznačajnija otkrića Habla su otkriće da je univerzum star između 13 i 14 milijardi godina, a ne između 10-12 milijardi kako se verovalo, i otkrivanju tamne energije, misteriozne sile koja tera univerzum da se širi sve brže i brže. Habl je astronomima prikazao sliku galaksija u svim razdobljima njihovog životnog veka, uključujući i rađanje galaksija u ranom univerzumu. Otkrio je protoplanetarne diskove oko zvezda, koji predstavljaju osnovu za razvoj planetarnih sistema sličnih našem. Lista otkrića i zasluga Habla je ogromna, što direktnih što posrednih. Na osnovu podataka dobijenih sa Habla napisnao je više od 10 000 naučnih radova. Ovolikoj produktivnosti je doprinela politika upravljanja teleskopom. Habl je instrument za celu astronomsku zajednicu. Svaki astronom na svetu može podneti zahtev za dodelu vremena u kome će da realizuje svoju ideju. Tim eksperata vrši selekciju zahteva i dodeljuje vreme za posmatranja. Nakon završenih posmatranja atronom ima godinu dana da kompletira rad pre nego što podaci budu objavljeni javnosti.Zbog ove otvorenosti i deljenja podataka pojavila su se i zapažanja i radovi koji inače teško da bi dobili potrebno vreme u redovnoj proceduri. Ova politika se sada sprovodi na svim ostalim teleskopima.
Hablov svemirski teleskop je rešenje problema koje astronomi imaju uduvek. Zbog Zemljine atmosfere javljaju se efekti koji izobličuju i blokiraju svetlost koja pristiže do nas. Distorzija je pojava koju možemo opaziti i golim okom kada pogledamo u zvezdano nebo. Uvek se čini kao da zvezde trepere. Noviji zemaljski teleskopi pokušavaju da tehnološkim dostignućima prevaziđu ovaj problem, ali ipak i dalje je nemoguće da prime neke signale koje zaustavlja i apsorbuje zemljina atmosfera. Najefikasniji način je ipak da se teleskop postavi iznad atmosfere što u slučaju Habla znači postavljanje na visini od 569 km. Svakih 97 minuta Habl obiđe oko Zemlje, krećući se brzinom od 5 km/s. U tom putovanju Hablovo ogledalo hvata svetlost i prosleđuje je svojim instrumentima. Habl spada u Cassegrain reflektore, što znači da ima dva ogledala, primarno i sekundarno. Svetlost se odbija od jednog od njih na drugo. Sekundarno ogledalo usmerava svetlost kroz rupu u centru primarnog ogledala koja vodi ka naučnim instrumentima na teleskopu. Ljudi pogrešno veruju da moć teleskopa leži u njegovom uvećanju. Stvarnost je naravno drugačija. Teleskopi rade na principu prikupljanja svetlosti, mnogo više nego što to može ljudsko oko. Hablovo primarno ogledalo je 2.4 m u prečniku. To je ralativno mali promer u odnosu na zemaljske teleskope ali njegov položaj nadomešćuje tu razliku. Kako ogledalo hvata svetlost, Hablovi instrumenti rade zajedno. Svaki uređaj je dizajniran da posmatra univerzum na drugačiji način. – Širokopojasna kamera WFC3 vidi tri različite vrste svetlosti, ultraljubičastu, vidljivu i infracrvenu ali ne u istom momentu. Njena rezolucija i vidno polje su mnogo veći nego kod ostalih instrumenata. WFC3 je jedan od dva najnovija Hablova instrumenta. Koristi se u proučavanju tamne energije i materije, procesa formiranja zvezda i posmatranje izuzetno dalekih galaksija koje su prethodno bile izvan Hablovog vidnog polja. – COS (Cosmic Origins Spectrograph) je drugi novi instrument, spektrograf koji vidi isključivo u ultraljubičastoj oblasti. Radi na principu prizme, razdvajajući svetlost na komponente boje.
Ova tehnika omogućuje razdvajanje talasnih dužina svetlosti na osnovu čega se određuju karakterisitike nebeskih objekata kao što su temperatura, hemijski sastav, gustina i brzina. COS je poboljšao Hablove sposobnosti u UV delu spektra najmanje 10 puta a kada se radi o tamnijim objektima i do 70 puta. – ACS (Advanced Camera for Surveys) radi u oblasti vidljive svetlosti, a dizajnirana je da se preko nje izučavaju neka od najranijih dešavanja u kosmosu. ACS pomaže u mapiranju i distribuciji tamne materije i energije, u otkrivanju najstarijih objekata svemira, traga za masivnim vansolarnim planetama, proučava evoluciju galaktičkih jata itd. Ova kamera je zbog kratkog spoja privremeno prestala da radi 2007.godine ali je popravljena u maju 2009.godine u servisnoj misiji 4. – STIS (Space Telescope Imaging Spectrograph) je spektrograf koji vidi u UV, vidljivom i IC delu spektra. Poznat je pos svojoj sposobnosti da „lovi“ crne rupe. On najbolje radi akda su u pitanju mali izvori sjaja, kao što su zvezde ili kvazari. I on je imao problem sa radom, pokvario se 2004.godine da bi i on bio popravljen u maju 2009. – NICMOS (Near Infrared Camera and Multi-Object Spectrometer) predstavlja Hablov senzor toplote i radi u bliskom IC opsegu. Njegova osetljivost na IC opseg, što ljudi doživljavaju kao toplotu, omogućava da se posmatraju objekti koje sakriva međuzvezdana prašina. – FGS (Fine Guidance Sensors) su uređaji koji fokusiraju teleskop u jednu tačku i održavaju ga u tom položaju. Oni se mogu koristiti za pecizno merenje udaljenosti između zvezda i za određivanje njihove relativne brzine. Svi Hablovi uređaju se napajaju sunčevom energijom, tako što postoji niz solarnih panela koji pretvaraju ovu vrstu energije u električnu. Za vreme kada je Habl u senci Zemlje neki od uređaja ne rade. Kvartet antena na teleskopu šalje i prima informacije od tima koji se bavi održavanjem i prikupljanjem informacija, smeštenog u Goddard Space Flight Center u Greenbeltu. Inženjeri koriste satelit za komunikaciju sa teleskopom, izdajući mu naredbe i uputstva. Teleskop je opremljen sa dva glavna računara i nizom manjih podsistema. Goddard podatke šalje u Space Telescope Science Institute (STScI), gde se informacije dobijene sa teleskopa prevode u naučno smislene celine, kao što su talasne dužine i osvetljenje. Habl šalje nedeljno toliko informacija da se može popuniti 18 DVD medija. Podaci se mogu preuzeti i analizirati bilo gde. Astronomi iz celog sveta mogu slati predloge za posmatranja i vreme na teleskopu ali zbog ograničenog vremena na svakih 1000 predloga se odabere 200 koji se i ostvare. Na slici je Horesehead nebula, snimljena teleskopom Habl povodom 20-og rođendana teleskopa