“Naučnik ne proučava prirodu jer je to korisno, on je proučava jer u tome oseća najveće zadovoljstvo , a ovo oseća jer je priroda predivna . Da ona to nije , ne bi bila vredna upoznavanja , život ne bi bio vredan življenja. Naravno , ja ovde ne govorim o lepoti koja deluje na čula , lepoti vrlinskoj i pojavnoj , i ne da potcenjujem ovakvu lepotu, daleko od toga, ali ona nema ništa sa naukom. Govorim o dubljoj lepoti koja dolazi iz harmoničnog poretka njenih sopstvenih delova, koji naša inteligencija može razumeti. „ Ovako je matematičar i filozof nauke Anri Poankare definisao šta je to nauka.
I stvarno lepota poretka stvari u prirodi je takva tek kada se otkrije postaje fascinantna. Još u staroj Grčkoj se razvila naučna misao, koja je po prvi put raskrstila sa mistikom i praznovjerjem i počela da objašnjava stvari na logičan način. Još 250-e godine. p.n.e u Aleksandriji je radio jedan briljantan um, Eratosten koji je tada bio upravnik Aleksandrijske biblioteke, najvažnije naučne institucije starog sveta. Nije on bio bibliotekar u današnjem smislu te reči već vodeći naučnik i mislilac. Tako je jednom iz nekih spisa saznao da u južnom Egiptu u mestu Sijena postoji poseban bunar čije dno 21.juna obasjava Sunce. Pošto je znao da u Aleksandriji 21. Juna ne postoji ništa što ne baca senku, a poznata mu je bila činjenica da je Zemlja okrugla osmislio je način da izmeri obim Zemlje. Zabio je štap vertikalno u zemlju i preko dužine štapa i dužine senke odredio Pitagorinom teoremom ugao koji zaklapa Sunčev zrak i štap. Taj ugao je bio 7.2 stepena. Pošto je taj ugao jednak uglu koji čine Sunčev zrak i fiktivno produžen štap do sredine Zemlje imao je sve potrebne elemente da izračuna Zemljin obim. Platio je jednog čoveka da prepešači rastojanje između Aleksandrije i Sijene i dobio je i tu meru koja je iznosila 250 000 stadija. Jedan stadij je bilo standardno rastojanje na kojem su se održavale trke. Olimpijski stadion je bio dugačak 185 metara pa je iz ovih podataka sledio obim Zemlje 46 250 km , što je samo 15 % više nego što to sada precizno znamo. Međutim, ako se uzme da je u Egiptu stadion bio 157 metara to bi dalo obim od 39250 km što je samo 2 % greške. Imajući u vidu način merenja koji mu je bio dostupan ovo je više nego fantastičan rezultat. Svi sledeći koraci koji slede iza ovoga su primer savršene lepote i harmonije prirode.
A u sledećim koracima se bez mnogo problema može da odredi obim Meseca, udaljenost do Meseca, obim Sunca, udaljenost do Sunca tj krenuvši od štapa i bunara jedan vrhunski intelekt je pokazao svu lepotu nauke. Posmatrajući Zemljinu senku na Mesecu za vreme pomračenja Meseca moguće je zapaziti da je prečnik Meseca otprilike četvrtina prečnika Zemlje. Uz to pošto pri pomračenju Meseca zbog udaljenosti Sunca senka koju Zemlja baca je otprilike jednaka poprečnom preseku obima Zemlje merenjem trenutka ulaska prve ivice Meseca u senku, trenutka ulaska druge ivice Meseca u senku i trenutka izlaska prve ivice Meseca iz senke moguće je doći do istog rezultata. Na osnovu ovoga se dobija da je prečnik Meseca oko 3200 km. Sledeća stavka je udaljenost do Meseca. Postoji jedan zanimljiv momenat kada je pun Mesec . Držeći jedno oko zatvoreno i ruku sa ispruženim palcem prema Mesecu videćemo da palac pokriva kompletnu površinu Meseca. Odnos dužine ruke i dužine nokta na prstu mora biti isti kao odnos rastojanja do Meseca i mesečevog prečnika. Odavde se lako dobija udaljenost do Meseca.
Sledeća stavka je određivanje udaljenosti do Sunca. Znajući da Mesec ne sjaji već samo da reflektuje Sunčevu svetlost logično je zaključiti da kada Mesec bude u stvari polumesec da u tom momentu centar Meseca, centar Zemlje i centar Sunca formiraju pravougaoni trougao . Ono što je potrebno još jeste da se izmeri ugao koji u tom momentu prave Sunčevi zraci na zemlji što nije nikakav problem. Taj ugao je oko 87 stepeni. Koristeći odranije poznate udaljenosti Zemlja-Mesec i taj ugao lako je trigonometrijom odrediti udaljenost do Sunca. Kada znamo tu udaljenost koristeći fenomen da Mesec prekriva, za vreme totalnog pomračenja Sunca, Sunce baš savršeno lako je odrediti prečnik Sunca istom tehnikom kao i sa palcem samo što ulogu nokta ovde igra Mesec. Iz ovih primera izračunavanja naizgled neizračunjljivog lepo vidimo da je priroda tako harmonično uređena da nam je ostavila tragove kojima treba da idemo u razvoju našeg intelekta i puteve do spoznaja koje nam izgledaju nedokučive. Toliko nedokučive da većina sebi nikada to pitanje nije ni postavila .