Nekada, ne tako davno, svet je počivao na neznanju. Ljudi su svoje živote provodili u najsurovijoj borbi za opstanak koja se nije drastično razlikovala od onoga što je vladalo u životinjskom svetu.To stanje je trajalo jako, jako dugo sa kratkim bleskovima prometejskih vatri koje su brzo bivale ugašene i ugušene. Ali te prometejske vatre su pokazivale da postoji jedna bitna razlika između čoveka i životinje; naime čovek, duboko u sebi ima potrebu za napretkom, ima neke više ciljeve. Ti viši ciljevi su dovodili s vremena na vreme do proboja koji su malo po malo pripremili teren za ono što će se odigrati u poslednjih 400 godina ljudske civilizacije. Velikani poput Galileja, Njutna, Keplera, Kopernika… su započeli jednu predivnu revoluciju koja je ljudske potrebe za boljim i lepšim prvi put postavila na realne osnove. Do njihovog vremena tu potrebu je na primitivan način zadovoljavala religija. Nemajući nikakav odgovor na ljudske potrebe u realnom životu nudili su im odložena zadovoljstva nakon smrti. U neznanje su uneli još pogubniju notu izmišljotina i laži. Ljudski rod je neznanje kao odsustvo znanja menjao njegovom negacijom.
Jedanput rođena, nauka je vremenom rasla, napredovala, davala ljudima neke nove nade, u realnom životu rešavala njihove probleme, stvarajući preduslove za više, bolje i lepše. Vremenom je razrešila i neka od najgorih ljudskih iskustava – bolesti. Produžen je ljudski vek, samo u zadnja dva veka on je udvostručen. Pre samo dva veka kod ljudi je postojala ogromna želja da iz neznanja pređu u pozitivni svet znanja, ljudi su se borili za svoje pravo na školovanje, obrazovani su bili poštovani i cenjeni članovi društva na koji su se mase ugledale i kojima su prepuštale vođstvo. To je bilo najlepše doba ljudske civilizacije. Postojao je prirodni poredak koji je dovodio do napretka koji je bio nezaustavljiv.
I onda, ne postoji tačan datum, sve je puklo. Ljudi su dobili i bolji i lepši život, lakši svakako, te potpuno zaboravili čemu treba da zahvale na tome. Čovek je u tim vremenima prvi put dobio ono što ničim nije zaslužio. Čovek je postao parazit i nekritički nastrojen korisnik svega što mu je ostavljeno u nasleđe. Želja za obrazovanjem je utihnula, obrazovanje je minirano na sve moguće načine. Mentalni potencijali masa nisu bili u stanju da prate nauku, postala je preterano komplikovana i nerazumljiva. Slično Mojsijevom narodu za vreme njegovog izbivstvovanja na Svetu Goru, i današnji svet se samo vratio unazad, ali za razliku od izrailjaca, današnji čovek je tu retrogradnost podržao svim dobrobitima naučnog napretka, bez imalo stida i srama.
Kataklizmu i sunovrat ljudskog sistema vrednosti i morala u stvari najbolje vidimo u današnja vremena kada ljudi koristeći najsofisticiranija naučna dostignuća naširoko svetu objašnjavaju kako je nauka najveće zlo na planeti. Dohvate se mobilnih telefona i interneta i objašnjavaju spektar elektromagnetnog zračenja i njegove uticaje na svet onima koji su sve to napravili. Objašnjavaju onima koji su vakcinama učinili ljudski život znatno podnošljivijim kako je vakcina u stvari otrov. O religioznim i verujućim ljudima teško šta se i može reći sem da su najveća tuga ljudske vrste. Oni i dalje tvrde kako je sve napravio bog i da će jedino oni, pošto ništa ne razumeju ići u raj. Ni jedni ni drugi, ni treći ne razumeju da će im život biti mnogo bolji i lepši ako ćute i slušaju. Neko im je rekao da imaju pravo na svoje mišljenje pa i to da imaju pravo da to mišljenje saopštavaju javno. Neko im je rekao da i njihov glas vredi isto kao glas onih koji vekovima na grbači vuku sve veću i veću masu onih koji se nekontrolisanim seksom razmnožavaju bez ikakve svesti o tome šta takvo ponašanje sa sobom nosi.
Takvi su danas, zahvaljujući najdobronamernijoj nameri onih koji žele bolji svet, demokratiji, preuzeli vlast i oni vode svet. Nauci se obraćaju samo u slučajevima kada im je potrebno komercijalno rešenje za neki problem, kao što smo imali priliku da vidimo u prethodnom periodu ali ni to ne trpe dugo. Demokratija je omogućila čovečanstvu da napokon dobije vlast onakvu kakvu zaslužuje. A šta zaslužuje svedoci smo u ovim vremenima. Primitivce, lažove i lopove. Političke borbe za vlast su postale nešto što se svakom čoveku sa trunkom dostojanstva i intelekta apsolutno gadi. Vođe su najgori i najlicemerniji ljudi koji se mogu naći u ljudskoj populaciji. Čast izuzecima, ali ko nam vodi države; eksponenti šou-biznisa, bivši špijuni, ljudi kojima je pravo radno mesto ujedno i lidersko, bivši ulični kriminalci; dakle svi oni koji su zloupotrebljavajući demokratiju a zahvaljujući svojoj izopačenoj svesti shvatili da ljudi ne zaslužuju ništa bolje od njih. Zar narod koji gleda realitije, narod koji i dalje misli da neko s nebesa deli pravdu po Zemlji, narod koji svekoliko slobodno vreme provodi na društvenim mrežama i ujedno narod koji živi na ivici gladi zaslužuje nešto bolje. Ne, ne zaslužuje. Ljudi koji za sva zla sveta okrivljuju čoveka preko čijeg softvera plasiraju te sve silne i nebulozne optužbe ne zaslužuju svakako ništa bolje od jeftinog nezdravog dnevnog obroka. Da li zaslužuju i toliko?
Ljudi koji nemaju mentalne kapacitete da mogu razlikovati vrišteći očigledne laži i istinu stvarno ne zaslužuju ništa. A to ništa će i dobiti. Da bi ovaj svet funkcionisao potrebno je mnogo ljudi s znanjima svih vrsta. Potrebni su inženjeri, lekari, farmaceuti, hemičari, biolozi, matematičari jer je potrebno da neko ako ništa drugo održava sve ono što je zlatno doba nauke napravilo. Misterija je kako prosečan korisnik društvenih mreža ili prosečan partijski potrčko razumeju odakle nam struja, internet, grejanje, voda, kanalizacija, računari, automobili, kućni aparati, toliko hrane…. Verovatno se ne pitaju, nemaju dovoljno mozga za to, ali savršeno dobro znaju da su oni ti koji trebaju da budu oni koji će odlučivati o svemu. Oni nemaju pojma da samo 1% ljudi na celoj planeti hrani uz pomoć nauke i naučnih pomagala celih 100% stanovništva. Ali zato znaju da je GMO otrovna, da je hrana nezdrava inače. Čak i kada bi to bilo tačno zar nije fascinantno da ti ljudi i dalje sede na društvenim mrežama ne pokušavajući da zasade svoju njivu sa zdravom hranom za svoju decu? Nije lako to reći, ali zar takvi uopšte zaslužuju bilo kakvu hranu?
Šta zaslužuju ljudi koji odu kod lekara koji ih izleči a koji se posle toga zahvaljuju bogu? Da li takvi zaslužuju zdravstvenu negu? Sumnjam. Šta zaslužuju ljudi kojima su idoli u svakom smislu neki sportisti, zabavljači ili političari? Verovatno ništa jer oni ne razumeju da su ti njihovi idoli samo zahvaljujući njihovoj gluposti postali i bogati i moćni i uticajni. Šta zaslužuju ljudi koji mišljenje jednog prebacivača loptice preko mreže danima razglabaju preko društvenih mreža? Pa verovatno to da on i dalje ima milione da letuje po najboljim svetskim destinacijama, da živi u izobilju a oni da otvaranjem vrata frižidera ugledaju samo prazninu. Šta zaslužuju ljudi koji halapljivo čitaju tabloide, tekstove bez potpisa onoga ko piše, ljudi koji se naslađuju aferama, koji prate tuđe živote i dive se polusvetu? Pa upravo to što i imaju. Ništa. Prazninu.
Šta na kraju zaslužuju ljudi koji zarad šačice onih na vlasti rade sve te odvratne, necivilizacijske i uvlakačke radnje kojima svedočimo godinama? Pa zaslužuju samo sendviče i prezir. Ništa više. Ljudi koji ne shvataju da šačica na vlasti mora i treba da bude konstantno monitorisana i pozivana na odgovornost i ne zaslužuju više od lopovske i primitivne vlasti. A zašto to rade onda? Pa uzrok treba tražiti u onom slomu prirodnog poretka. Ogroman deo čovečanstva parazitira i nema nikakvu nameru da nešto stvarno radi. Zbog toga će takvi svoje dostojanstvo srozati na najniži mogući nivo potpuno gubeći odlike ljudskih bića. Ali će ujedno propovedati kako nas svetski moćnici žele napraviti robovima. Možda im je to i namera, ne znam, mada sumnjam, ali sam potpuno siguran da ti koji o tome samo pričaju su to sami sebi već uradili.
Zbog svega ovoga ne treba imati iluzije. Promene trenutno nisu moguće. Svet se neće promeniti jer se radi o Titaniku koga jedino santa leda može zaustaviti. Potrebno je mnogo više od Covid-19 virusa, mada je on pokazao kakav scenario će se desiti, za reset. Neće ta santa leda biti Bil Gejts niti bilo ko od popularnih meta već nešto mnogo, mnogo drugačije i nemilosrdnije. Mada, sa istorijske tačke gledišta, za hiljadu godina, sve ovo će biti samo predmet poluzabavnog ćaskanja na sličan način kako se mi danas odnosimo prema nekim periodima mračnog doba. Izučavaće se uzroci sumanutosti koja je dovela do onoga do čega će već i dovesti.