Svedočimo ovih dana jednoj suludoj kampanji protivnika vakcina usmerenoj protiv Bila Gejtsa, jednog od osnivača Majkrosofta i po zvaničnim statistikama drugog najbogatijeg čoveka na planeti. Nikome nije baš jasno zašto su njega odabrali kao metu ali imajući u vidu njegovu dugu prisutnost u sveukupnom društvenom diskursu kao i njegovo basnoslovno bogatstvo logika nalaže da je on zapravo idealna meta. Znaju ga svi, aktivan je u društvenom životu, čak se bavi i humanitarnim radom a sve to ga čini dobrim katalizatorom za novu teoriju zavere.
Ukratko, priča ide ovako: Bil Gejts je isplanirao da se smanji broj ljudi na Zemlji, pa je preko svog uticaja sa nekim naučnicima napravio Covid-19 virus, da bi kasnije u fabrikama koje gradi proizveo vakcinu kojom bi vakcinisao ceo svet i uz tu vakcinu ujedno i čipovao ljude sa čipom ID2020 koji bi mu poslužio da kontroliše celo čovečanstvo. Taj čip bi po potrebi mogao da bude i ubica koji izaziva srčani udar u svrhu smanjenja populacije stanovništva. Naravno, veoma je lako, koristeći mnogobrojne intervjue, naučne skupove i TV gostovanja Bila Gejtsa naći ogroman broj njegovih razmišljanja koje se bave problematikom čovečanstva i njegovog opstanka.
Što se tiče čipa ID2020 priča ide ovako. Istraživači sa čuvenog MIT univerziteta su predložili metod kojim bi se pratili ljudi koji su preležali Covid-19 ili kada bude otkrivena vakcina oni koji su vakcinisani. Jedno od rešenja za takvu proveru je dodavanje “nevidljive tinte”, preciznije kvantne tačkice od sitnog poluprovodljivog kristala koja bi bila ubrizgana pod kožu prilikom vakcinisanja i koja bi se mogla očitati aplikacijom na mobilnom telefonu koja je osvetljuje infracrvenim svetlom, što bi jasno pokazalo ko se vakcinisao. Takva će metoda, slažu se mnogi analitičari, biti potrebna kako bismo lakše izolovali i pronašli kontakte zaraženih, a zdravima i onima koji su razvili imunitet omogućili nastavak normalnog života jednom kad mere masovnog socijalnog distanciranja budu ukinute. To istraživanje je delimično finansirao Bil Gejts i njegova fondacija a takav sistem je Bil Gejts podržao u jednoj emisiji na američkoj televiziji. Kako se od ovoga došlo do čipa ID2020 niko ne zna. Priča je prosto evoluirala. Ideja da Bil Gejts želi da se smanji čovečanstvo potiče od jedne TED konferencije na kojoj se govorilo o prenaseljenosti planete još 2010. godine. Svaki, čak i minimalno obrazovan čovek bi morao znati da stopa kojom raste broj stanovnika na planeti garantuje da će se čovečanstvo veoma brzo naći u bezizlaznoj situaciji. Svaki dan se na planeti rodi 300 000 dece a umre 120-130 000. Dakle svaki dan na planeti se pojavi hajde da tako kažemo još novih 150 000 gladnih usta. Najveći problem je što se ta deca rađaju u najnerazvijenijim delovima sveta, što neminovno vodi gladi, bolestima, ratovima i progonima. Ideja Bila Gejtsa da se obrazovanjem, prosvećenjem i seksualnom zaštitom stanovništva uspori rast rađanja je nešto najnormalnije što jedan čovek može da predloži. Teoretičari zavere su iz ovoga govora na konferenciji istrgli iz cele priče jednu jedinu rečenicu koja upravo govori da bi se tim metodama uspelo u velikoj meri usporiti natalitet najsiromašnijih. Sledeća stvar koju su ugradili u svoju teoriju jeste Gejtsovo upozorenje iz 2014. godine.
“Dok sam bio klinac, najviše sam se bojao nuklearnog rata. No danas je najveći rizik za globalnu katastrofu potpuno drugačiji. Ako nešto u sledećih deset godina ubije deset miliona ljudi, to će najverojatnije biti opaki virus, a ne rat. Ne rakete, nego mikrobi. Jedan od razloga za takav rasplet je činjenica da smo jako puno ulagali u razvoj nuklearnog oružja, ali smo premalo investirali u sastav prevencije pandemije. Jednostavno, nismo spremni za sledeću epidemiju”, rekao je tada.
Za teoretičare zavera ovo je još jedan dokaz da je Gejts sve znao, pa čak na neki način i pokrenuo ovu pandemiju. Ali postoji puno jednostavnije i racionalnije objašnjenje: Gejts je sa brojnim naučnicima, upozoravao na nešto što smo s dobrim razlogom mogli očekivati nakon SARS-a, svinjskog i ptičijeg gripa, kravljeg ludila i ebole. Nažalost, političari na vlasti nisu imali sluha za to upozorenje, a posledice živimo sada – svi zajedno.
I tako se iz fragmenata stvorila teorija zavere u čijem centru je Bil Gejts.
Naravno, teorija je za svakoga obrazovanog čoveka laička ali nažalost živimo u svetu u kome je neznanje toliko rasprostranjeno da bilo koja donekle zaokružena priča dobije određenu pažnju. Ova je tu pažnju dobila zahvaljujući aktualnoj situaciji u celom svetu a sama se širi neuporedivo brže od Covid-19 virusa. Nalazi plodno tlo u neobrazovanim slojevima stanovništva, u gubitnicima tehnološke revolucije i među onima koji svoju nesposobnost prilagođavanja i opstanka u svetu moraju da opravdaju nečim širim i mnogo većim od njih. Najinteresantnije je što je ova teorija o čipovanju i kontroli najprihvaćenija kod slojeva ljudi za koje u svakom trenutku možete znati i gde su i šta rade i po potrebi ih navesti da misle i rade kako to nekome odgovara. Niko od njih ne razume da to što imaju mobilne telefone, to što su neprestano na društvenim mrežama, to što šalju i komuniciraju međusobno preko alata za komunikaciju sve informacije, koje ne žele da neko čita preko nekog fantomskog nanometarskog čipa koji uzgred ne postoji niti tako može funkcionisati, već daju dobrovoljno. Međutim, izgleda da im to i najviše smeta. Informacije o njima nikome nisu bitne sem eventualno kad nekome zatreba njihov glas na nekim izborima kada bivaju navedeni da glasaju onako kako to nekome treba. Iz te inferiornosti se i rađa frustracija koja se agresivno usmerava prema nekome koga je zgodno optužiti za neke mračne namere.
Dodatni problem u celoj priči stvaraju neke poznate ličnosti, posebno iz sveta sporta i estrade koji zauzimaju ulogu mesija potpuno pogrešno shvatajući svoju društvenu ulogu. Ti ljudi koji su igrom slučaja i zahvaljujući ozbiljnim društvenim slabostima postali bogati i poznati u nekom momentu žele da imaju još snažniji uticaj i u oblastima života o kojima ne znaju apsolutno ništa. I inače jako slabo obrazovani, lako potpadaju zahvaljujući svojoj beskrajnoj sujeti, pod uticaj tih priča do kojih se dolazi lako, bez ulaganja bilo kakvih mentalnih napora. Usvajaju ih potpuno nekritički i šalju u etar zahvaljujući kanalima koje su probili zahvaljujući nekim drugim svojim sposobnostima koje svakako nisu umne prirode. Na taj način teorije zavere dobijaju na snazi jer dospevaju i do ljudi koji inače ništa drugo i ne prate nego svoje idole.
Naravno, svaka teorija brzo prolazi, pa će tako i ova ali zabrinjavajuće je što se potencijali za naredne teorije zavere šire sve više i više a propadanje prethodnih teorija ne opamećuje one koji su u njih verovali. Naprotiv, jedva čekaju novu teoriju u nezdravorazumskoj želji da bar na neki način, koliko god glup bio, učestvuju u društvenom životu i da tako bar delimično leče svoje frustracije.
Ako je to ono što im je potrebno, čovek kao humano biće možda i ne treba da reaguje na te stvari, već da ih prosto pusti da ispričaju šta imaju, bez ikakvih reakcija. Ono što zabrinjava je to što je njima reakcija potrebna jer samo tako, ako ih neko shvati ozbiljno imaju neki osećaj ispunjenosti. Šta bi bilo da nema reakcije ne znamo ali bilo bi dobro da se i to vidi kad smisle neku novu teoriju.