Izuzetna umetnica, iako manje uticajna, bila je Riverina supruga Frida Kalo (1907–1954). Ona je gotovo stradala u saobraćajnoj nesreći kada joj je bilo osamnaest godina, a kada se oporavila, počela je da slika, negujući narodni stil koji je odražavao njen snažan interes za moć naivnih kolonijalnih i narodnih prikaza kao što su ex voto (katoličke narodne sličice koje prikazuju lek za čudesni događaj u nečijem životu, zamišljene kao zavetni dar Hristu). Njene slike bile su lične, usmerene na njeno stanje duha, uopšte njen buran odnos s mužem, ženskarošem Riverom, ili njenim doživotnim bolnim patnjama uzrokovanim ozledama u saobraćajnoj nesreći. Radila je štafelajne slike, često vrlo male, koje su je, mada usmerene na nju, ipak namerno smeštale u meksički kontekst.
Sebe je često prikazivala u meksičkoj odeći i s tradicionalnim nakitom, s atributima povezanim uz narodna verovanja i praznoverja. Usredsređenost na sopstveni identitet i psihologiju možemo videti na njenoj slici Dve Fride iz 1939, urađenoj kada su se ona i Rivera rastajali. Levo je evropska Frida u viktorijanskoj haljini koja odražava mađarsko-jevrejsko poreklo njenog oca, a desno meksička Frida u nošnji seljanke, koja odražava indijansko i kreolsko poreklo majke, odnosno ono što je mnogo važnije, Fridu kakvu je Rivera želeo. Meksička Frida drži minijaturni portret Rivere kao dečaka, izvor krvi koja kola kroz nju u evropsku Fridu koja pokušava da zaustavi tok što spaja dve strane njene ličnosti i povezuje je s njenim mužem. Otvoreno srce, krv koja kaplje i minijatura sadrže nadrealističku dramu koja se može naći u eks voto prizorima kojima se Frida Kalo toliko divila, dok jasne konture likova i klupe, na primer, podsećaju na direktan, narodni stil umetnosti. S tim jednostavnim neartikulisanim strujanjima u suprotnosti su minuciozno detaljni motivi, kao što su srce i čipka, koji menjaju teksturu slike i daju joj još veću bizarnost. Andre Breton je bio u Meksiku 1938. i proglasio Fridu Kalo nadrealistom, a ona se protivila toj etiketi, tvrdeći da ne slika snove već pre stvarnost svog života. Njene slike nije trebalo da uzburkaju nesvesno, već pre svega da odraze njenu bol i patnju.